пише Дејана Кићановић, психолог

https://osmrcajevci.edu.rs/wp-content/uploads/2023/03/psiholoski-uslovi-ucenja..doc

ПСИХОЛОШКИ УСЛОВИ УСПЕШНОГ УЧЕЊА

МОТИВАЦИЈА ЗА УЧЕЊЕ- неопходан предуслов да би учење било ефикасно.

☺ Кад се говори о мотивацији често се мисли на намеру да се нешто научи. Постојање намере повећава будност и пажњу а и омогућава другачије приступе градиву при чему се врши дубља обрада информација које се усвајају.
☺ Посебно је важна специфична намера да се градиво научи за одређени рок- градиво које се учи за краћи рок пре се заборавља него градиво које се учи за неки удаљенији временски рок
 ЗНАЧИ ► УЧИТИ ГРАДИВО ПОСТЕПЕНО, НЕ САМО ЗА ЈЕДАН ЧАС И ТО ДАН РАНИЈЕ, НЕГО НЕКОЛИКО ДАНА ПРЕ!!!Ø
☺ Постоји унутрашња мотивација која извире из интересовања за сам садржај који треба да се научи – сматра се да је то набоља мотивација те стога треба ОСМИСЛИТИ ГРАДИВО да буде што занимљивије ( о томе више кад се буде говорило о методама учења)
☺ Мотив радозналости је један од најјачих мотива.
☺ Спољашњи мотиви учења не проистичу из самог градицва које се учи. Могу бити:
емономске природе – жеља да се буде што бољи ђак како би се уписала добра средња школа а потом и факултет, а све то да би се омогучила економска независност.
Обзир према родитељима – школују дете, брину се о њему, па се дете осећа дужно да им то на неки начин надомести. Такође казне и награде који родитељи примењују могу бити својеврсни спољашњи мотиватори.
Успех подиже углед у сопственим очима али и очима других, што све утиче на појачану мотивацију.
☺ Степен аспирације, односно амбиција коју дете испољава и циљ који жели да постигне јако је важан – нека деца се задовољавају тројком, а нека су незадовољна четворком. Амбиција зависи од особина и способности особе, али и од васпитања и образовања.

ФИЗИЧКИ И ФИЗИОЛОШКИ УСЛОВИ УЧЕЊА

☻ У негативне спољашње услове спадају сувише висока или ниска температура и повећана влажност ваздуха, нагле временске промене, тмурни облачни дани, бука, галама, гласан разговор у просторији у којој се учи итд.
☻ У негативне физиолошке услове спадају физичка болест, исцрпљеност, претерана ситост или глад итд.

РАДНЕ НАВИКЕ

Једном изграђене постају „друга природа“ и помажу да се савладају тешкоће које се увек јављају при учењу.
Радне навике чине пре свега лични „распоред часова“тј. план рада- односи се углавном на учење у исто време сваког дана што омогућава брже и лакше концентрисање. Такође је корисно имати радну просторију или бар радни кутак где се увек учи.
 ЗНАЧИ ►УЧИТИ УВЕК У ИСТО ВРЕМЕ (колико год је то могуће), НА ИСТОМ РАДНОМ МЕСТУ, У ИСТОМ АМБИЈЕНТУ И УВЕК У НАЈПОГОДНИЈЕМ ТРЕНУТКУ (не пропустати време за учење одређеног предмета иако тај предмет не одговараш сутра !!!)Ø

МЕТОДЕ ИЛИ ТЕХНИКЕ УСПЕШНОГ УЧЕЊА

☼ 1. ОСМИШЉАВАЊЕ – Правила овог учења су:

  1. у материји која се учи прво се истичу основне идеје, остале чињенице се сагледавају у светлу основних идеја
  2. размишљати о ономе што се учи, повезивати појмове, чињенице и идеје, дакле пре него се приступи детаљном учењу стиче се општи преглед садржаја који се учи ( најједноставнији начин да се то постигне је брзо прочитавање градива, без задржавања на детаљима).
  3. добро је да ученик сам себи постави питања и ли задатке у вези лекције која се учи – таква питања усмеравају пажњу на оно штио је у тексту битно

☼ 2. УЧЕЊЕ ПО ДЕЛОВИМА И УЧЕЊЕ ЦЕЛИНЕ – када се учи једно поглавље може се учити на два начина:

  1. метода целине – цело поглавље се чита више пута од почетка до краја
  2. метод учења по деловима – поглавље се дели на неколико делова па се учи сваки део посебно
     ПРЕПОРУКА ►КОМБИНОВАТИ ОВЕ ДВЕ МЕТОДЕ УЧЕЊА, ОДНОСНО ПРВО СТЕЋИ УВИД У ЦЕЛО ГРАДИВО БРЗИМ ЧИТАЊЕМ ГРАДИВА, А ЗАТИМ ГРАДИВО ПОДЕЛИТИ ПО СМИСАОНИМ ЦЕЛИНАМА КОЈЕ СУ УОЧЕНЕ ЧИТАЊЕМ И ДЕТАЉНИЈЕ ИХ УЧИТИØ

☼ 3. ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕЂЕНО И КОНЦЕНТРИСАНО УЧЕЊЕ – неко градиво може да се учи више часова „одједном“, а може се расподелити и учити више пута „по мало“.То ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕЂЕНО УЧЕЊЕ (више пута „по мало“) даје боље резултате – нарочито код градива које није смислено него се мора досливно учити ( речи стрног језика, различити бројеви, датуми, имена итд.).
Код учења тежег смисаоног градива не препоручује се ова метода већ концентрисано учење да би се схватила материја која се учи.

☼ 4. АКТИВНО УЧЕЊЕ И ПРЕСЛИШАВАЊЕ – Најбоље се памте идеје и мсили до којих се дошло сопственом активношћу.
Преслишавање је активан напор да се сетимо оног што смо учили – нарочито корисно код дословног памћења (података, датума итд.). Може бити:

  1. гласно и дословно – само кад се учи нешто дословно, најподесније је временски распоређено преслишавање ( више пута у току дана понављати оно што треба да се запамти )
  2. понављање својим речима и по сопственој организацији
  3. „у себи“ – да се односи само на најважније делове текста
  4. писмено – резиме „из главе“
     са преслишавањем треба почети што раније, али не сувише рано, јер на тај начи градиво остаје на површини, више личи на меморисање него на учење са разумевањемØ
     најбоље је преслишавати се истицањем најважнијих ствари у тексту-основни проблем и закључак а после понављати детаље (никако причати све по реду по кнјизи)Ø
     боље је преслишати се после сваке мање целинеØ
     преслишати се на крају пређеног укупног градиваØ

☼ 5. ПРЕГЛЕД ПРОЧИТАНОГ ГРАДИВА – завршни преглед градива – поновити најосновније: основне идеје, закључке, организацију градива итд. преглед се постиже читањем ( за разлику од преслишавања где се ради о усменом прегледу)
☼ 6. ПОНАВЉАЊЕ – понављање спречава да се градиво заборави; прво понављање треба отпочети пре него се градиво у великој мери заборави,следеће понављање може уследити после дужег временског интервала, треће после још дужег итд. ЦИЉ је не смао утврђивање већ боље схватње и откривање нових аспеката.
☼ 7. ПОДВЛАЧЕЊЕ – подвлачити само главне идеје, стручне термине и важне детаље. НИКАКО НЕ ПОДВЛАЧИТИ СВЕ. Неки аутори препоручују подвлачење у више боја, при чему свака боја има своје значење ( нпр. црвена су главне идеје, зелена су примери и сл.).
 Не подвлачи се на почетку, већ кад се текст простудира .Ø
 Подвучени текст се брже чита или понављаØ
☼ 8. ПРАВЉЕЊЕ ЗАБЕЛЕШКИ – могу се водити белешке на празној ивици поред текста, али и шире на посебном папиру. Две најважније врсте су извод и резиме.
Стилови учења

Како је технологија у 21. веку постала неизбежан део свакодневног живота, а коришћење мобилних телефона, таблета, компјутера и интернета свакодневица, пожељно је искористити модерне технологије у своју корист, односно користити их у сврху учења. Свакако је олакшано налажење информација на интернету, преко претраживача, али је битно да знаш како да вршиш претраживање, што опет подразумева да познајеш материју коју истражујеш.

Такође, учење подразумева испитивање сопствених капацитета и начина учења који олакшавају запамћивање или бар омогућавају лакше сналажење у мору информација које су данас доступне. Тако постоје различите поделе стилова, у односу на начин учења који је за поједину децу најлакши. Помињу се различите поделе стилова учења. Једна од њих је подела на:

Активисти – Овај стил учења карактерише ученике који информацијама најлакше баратају ако су дате визуелно – у виду слика, приказа, табела, графикона и сл. Највише им одговарају изазовне, динамичне ситуације, могућност да испробавају и право да покушавају и да погреше. Активисти воле да буду у центру пажње, да се од њих много тражи и да им се дају тешки задаци. Одговара им групни рад. За њих је боље планирати кратке и интензивне, него дуготрајне активности.

Практичари – Ученици код којих доминира овај стил најбоље уче кроз рад и практичне задатке. За њих је важно да виде резултат свог рада и практичну примењивост у стварним животним условима онога што су научили. Могућност да брзо виде конкретан резултат и примену онога што су учили прави је подстицај за њих.

Логичари – Ове ученике карактерише заинтересованост за теорије, концепте и моделе, а прави изазов им је да конкретне информације смештају у ширу мрежу знања, пошто увек теже да виде ширу слику. Одговара им да анализирају и преиспитују. Занимају их информације генерално, али најбоље раде када оне долазе из извора који представља проверени ауторитет. Одговарају им ситуације у којима јасно разазнају структуру, намену и циљ.

Мислиоци – Размишљање пре делања и пажљиво проучавање материјала и задатака одликује ове ученике, а могућност да самостално одреде динамику рада им највише одговара. Најбоље уче када имају довољно времена да се припреме и да промишљају, када нису ограничени роковима и када нису у центру пажње.

Временом развило се још нових теорија учења тако да данас има на десетине различитих предлога могућих стилова учења. Најпознатија је подела предложена од стране научника Рицхард М. Фелдер и Барбара А. Соломан. Ова подела је другачија од претходне и заснива се на четири пара различитих-супротстављених стилова.
Активни – Рефлексивни – Активни најбоље памте и разумеју информације тако што са њима нешто раде, дискутујући их или објашњавајући другима. Рефлексивни воле да о свему прво натенане размисле.
Осећајни – Интуитивни – Осећајни имају наклоност ка учењу чињеница, интуитивни да откривају могућности и односе. Осећајни воле уходане већ примењиване методе и не воле изненађења. Интуитивни воле иновације и не воле понављање. Осећајни воле детаље и чињенице, интуитивни да разумеју концепте и нове појмове.Осећајни су практичнији и пажљивији, интуитивни су бржи и иновативнији.
Визуелни – Вербални – Визуелни памте боље оно што виде, слике, графиконе, дијаграме. Вербални разумеју више из изговорених речи и писаних објашњења. Међутим свако боље учи кад је информација представљена и визуелно и вербално. Сматра се да је већина људи визуелног типа, док је нажалост већина материјала за учење махом вербалног типа (са јако мало слика и илустрација).
Секвенцијални – Глобални – Секвенцијални постижу разумевање линеарним корацима, где су они логички повезани. Глобални су склони учењу у скоковима, апсорбујући материјал случајно док у тренутку не увиде везе. Секвенцијални прате след логичких корака у решавању проблема, глобални су у стању да их веома брзо реше кад схвате целину, али често имају проблем да објасне како су до решења дошли.
Можда је најпознатија подела на :

  1. Визуелни тип – ослњају се на оно што виде и тако најлакше науче
  2. Аудитивни тип – ослањају се на оно што чују
  3. Кинестетички тип – важно им је да изведу неку радњу да би научили
    Важно је поменути нове технике учења које се често користе а то су различите врсте мненмотехника од којих су код нас најпознатије мапе ума. О овоме више пронађи на интернету 😊

ПРАКТИЧНИ САВЕТИ

• Пре учења поставити циљеве шта се жели постићи тим конкретним учењем, али и у целини гледано учењем тог предмета и учењем свих предмета у школи – циљеви морају бити реални – написати на папиру који су твоји циљеви у животу, нарочито у вези школовања
• Циљеви се постављају у складу са мотивацијом које ученик треба да буде свестан, како би порадио на њеном повећању – на другој страни папира написати своје мотивишуће факторе – оно што те подстиче на учење.
• Саставити план рада и такође га записати, прво за један радни дан, детаљно, затим по предметима (како планираш да савладаш градиво које се прелази, којом брзином и на који начин). Саставити план рада за седмицу унапред, планирајући учење увек у исто/приближно исто време.
• Обезбедити максималне физичке и физиолошке услове – учити увек на истом месту уколико је то могуће, изоловати се од буке и гужве, бити одморан, сит и здрав итд.
• Планирати своје учење у складу са наведеним техникама учења – прво проучити које све технике постоје, а затим изабрати оне које ти по твом мишљењу највише одговарају и пратећи наведена упуства постепено их усвојити – најбоље је комбиновати технике горе наведене на начин који је описан, али наравно у мери коју ти изабереш као најбољу за тебе!!!
!J• И наравно за све што ти није јасно, где се двоумиш и што не разумеш, било да се тиче мотиватора, било самог учења или градива које се учи у свако доба можеш да се обратиш свом школском психологу, тј. мени

ПУНО СРЕЋЕ!!!!

Дејана Кићановић, психолог