Татомир Анђелић

   Татомир П. Анђелић-српски математичар и стручњак за механику.

татомир


  Татомир Анђелић је рођен 11. новембра 1903. године у засеоку Буковац, између Чачка и Краљева, Бечањ, општина мрчајевачка, срез краљевачки, Србија, као једно од шесторо деце Павла и Дмитре Анђелић. Мајка му је била неписмена, а отац земљорадник са четири разреда тадашње гимназије, али и народни посланик - демократа. Татомир је имао пет сестара.

       Основну школу је завршио у Мрчајевцима 1914, а наставио је школовање тек 1919. (после завршетка рата). За годину дана исполагао је шест разреда гимназије, а наредна два разреда је редовно похађао и виши течајни испит је положио јуна 1922. у гимназији у Чачку. Данас га се гимназија у Чачку сећа као једног од својих најпознатијих ученика.

            Према сопственој жељи студирао је математику, физику и астрономију на Универзитету у Хајделбергу (Немачка), у периоду 1922-1927. Школску 1927/28. провео је на Филозофском факултету у Београду, где је јуна 1928. завршио математичку групу наука. На његово формирање као научника посебног су утицаја имали Михаило Петровић (1868-1943), Милутин Миланковић (1879-1958) и Антон Билимовић (1879-1970).

      У периоду од октобра 1928. до септембра 1945. био је професор математике средње школе, углавном у Другој београдској гимназији (која се тада звала Друга мушка реална гимназија). Истовремено је држао и вежбе из рационалне механике код проф. Билимовића на факултету, као хонорарни асистент. Испит за професора средње школе положио је 1932.

        Докторску дисертацију Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности одбранио је фебруара 1946 ( пред чувеним професором Милутином  Миланковићем). После раздвајања Филозофског факултета 1947. припао је новооснованом Природно-математичком факултету, где је 1948. изабран за доцента при Катедри за механику и астрономију. Од 1. јула 1951. је ванредни професор за предмете механике, а од 1. маја 1957. је редовни професор Природно-математичког факултета. Био је шеф Катедре за механику и астрономију 1954-1962, а после њеног раздвајања шеф Катедре за механику 1964-1971. Када је 1971. Катедра у оквиру реорганизације ПМФ постала Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог Института. Био је декан Природно-математичког факултета 1958-1962. Отишао је у пензију 1974. године.

    Изабран је 17. децембра 1959. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана.

    Преминуо је 7. августа 1993. у Београду у својој 90. години.


Стара Татомирова кућа у Мрчајевцима

              Научни рад

      Професор Анђелић је први који је код нас, у бившој Југославији, увео тензорски рачун и први стварао подмладак који је почео да се бави тим снажним оруђем механичких наука.
    Академик Татомир П. Анђелић објавио је преко 50 научних радова из области математике и око 60 стручних и научно-популарних уџбеника и списа од којих су многи публиковани и у иностанству на немачком, француском и енглеском језику.  Нарочито је био заинтересован за примењену математику, астро-физику ( небеску механику )       
    Преко 20 година академик Анђелић је био председник Југословенског астронаутичког и ракетног друштва ( ЈАРД) Посебно је, по својим научним и стручним квалитетима био цењен у иностраним круговима тако да је био изабран за потпредседника Међународне астронаутичке федерације и био председник организацоног одбора за два Конгреса те организације који су одржани у нашој земљи 1967. у Београду , а1978 у Дубровнику. Дуг живот  и добри резултати у науци допринели су да је својевремено био добитник највиших друштвених признања и знамења.
     Име  Татомира Анђелића изговара се са поносом не само у мрчајевачкој школи и Чачанској гимназији, већ и у народу овог краја.



- Предавање о Татомиру, 2. 10. 2010.
У част Татомиру, 16. 12. 2011.


ВРХ СТРАНЕ