Наградни конкурс пројекта„Сигурнетица 2014."
(Радови из наше школе)
Тема конкурса:Безбедност деце на интернету

Филм:
Линк за филм;
(шифра:амфибија)

Уметничка фотографија:

Литерарни радови:

Безбедност деце на интернету
Свакога дана – такво је стање
Фејсбука је више, а дружења мање.
Он нам краде дане и сате
који никада не могу да се врате.

Компјутер палиш, у поруке „ слећеш“
и са непознатом особом у разговор крећеш.
Неко ти други шаље слатке приче,
не веруј – можда ти одговор долази од чиче.

Добро је док су бабе и деде,
Често са друге стране опасне особе седе.
Они те маме, смишљају лажи
и увек свако састанак тражи.

Паметан буди, одговори им:“ Нећу!“
Имамо и ми дечју срећу.
Слике не шаљи, не шаљи ни број
јер то није другар твој.
Поруку шаљем свој деци света,
чувајте се непознатих људи са интернета.
Ако буде среће и промени се стање,
дружења ће бити више, а интернета мање.
                              Шифра: Кика482

                        Деца на интернету

Ако желите да знате нешто више о свету,
потражите то на интернету.

Тамо ће вас дочекати љубазна лица,
фејса, твитера и компјутерских игрица.

Њихови корисници најбоље знају
колико времена њима дају.

Било да смо нације или мањине,
путем интернета упознаћемо туђе особине.

                        шифра:Јеца123

Безбедност деце на интернету
Време у којем пролазе моји најлепши школски дани пуно се разликује од времена када су моје мама и бака ишле у школу.
            Игре лоптом, кликерима, луткама...заменило је чудо технике, једна „кутија“ звана компјутер. Признајем да је и мени жао што је таквих дана све мање. Губимо нешто најлепше, а то је дружење са другим људима, као и време проведено у природи, на чистом ваздуху.
            Када сам добила компјутер била сам срећна, али сам морала да будем и опрезна. Разне друштвене мреже омогућавају познанства, пријатељства, путовања у нешто сасвим ново и непознато. Обзиром да живимо у друштву где влада добро и зло и да је та граница тешко препознатљива, можемо упасти у велику невољу.
            Интернет преваре се често дешавају, али свако дете живи у убеђењу да се то њему баш неће десити. Када будемо добри психолози и препознамо лоше особине људи, онда ћемо бити безбедни. Када откријемо жељу за експонирањем, усамљеност, лажљивост, сензационализам...имаћемо сигурност у новом свету технике.
            Интернет има и своје предности које нам омогућавају да цео свет имамо као на длану. Безброј информација у свакој сфери интересовања обогаћује наше животе. Сазнајемо нешто ново, проширујемо фонд речи и самим тим постајемо образованији што је за нас важно.
            Моја највећа жеља је да будемо безбедни на интернету, али и да дружење, игре луткама и кликерима не буде наша прошлост.

 

                                                            Шифра: пантљичара

                                               Безбедност деце на интернету
Интернет је један велики снежни смет,
неком дође као мали флерт.
Он има тих друштвених мрежа,
кад га користиш – душа ти је све тежа и тежа.
На интернету све вреба,
а људи мисле да је то велика потреба.

Почећемо од малога фејса;
ту нема одлагања ( грејса ).
На фејсбуку као на прелу,
ако гледаш дочекаћеш зору белу.
Непознати круже – неки би и да се друже.
Неки се наруже – неки неког и оптуже.

Затим следи фини скајп.
Ту си као на бини: причаш, певаш, дописујеш се са неким на крају света.
Немој радити такво нешто,
јер опасност са свих страна вреба,
доста ти времена треба да схватиш да то не треба.
Твитујући пређеш се лако.
Слике и смешне приче шаљеш тако.
Нико не зна ко је ко – хо, хо, хо...
Немој пасти на такве форе
буди један од оних који се боре.
Шифра: Кика78

                                             Безбедност деце на интернету

Сви смо сведоци да живимо у неком виртуелном свету, пуном заблуда. Интернет је као  црне рупа у свемиру, једном уђеш и кажеш:“ Збогом свете“.
Данас тај исти интернет одређује колико ћемо имати слободног времена за дружење, играње, шетање.Неки сматрају срамотом ако немаш фејсбук или твитер, ако се обучеш нормално, ако си одличан ђак. А сву ту моду донео нам је интернет. Тешко је признати да смо зависници. Због тог виртуелног зла заборавили смо како изгледа: жубор потока, цвркут птица, изглед пробуђеног пролећа. Размислимо мало, осврнимо се око себе. Погледајмо шта је разлог 90%  отмица, силовања, убијања...Разлог буде упознавање са непознатим особама који се представљају финим људима- пуни љубави. Ако склонимо те маске видећемо свет пун разбојника, убица, наркомана, монструма. Ми и не знајући упознајемо најмрачније стране интернета. Истраживања кажу да свега 5% родитеља у Србији контролише своју децу. Док ви родитељи мирно спавате како да знате да ваше дете није уговорило састанак преко фејсбука. А самим тим и „потписало“ своју отмицу.А то исто време могли смо провести упознајући људе око нас. Нема везе да ли смо хришћани , муслимани или Јевреји; Срби, Хрвати или Албанци морамо се ујединити због безбедности на интернету.
Уједињени можемо помоћи да починиоци буду најстроже кажњени. Знам да је тешко, али ја видим светло на крају овог тунела.

Шифра: С-77

Најбољи друг

 У нашим животима компјутери и интернет постали су неизоставни „ састојци“ свакодневице без којих се не може.Било шта да ме занима могу да сазнам на интернету, тако да ми је он постао најбољи пријатељ.
Помаже ми код учења, дружења...Нажалост,  нисмо сви исти. Немамо сви исте животе и привилегије као многи Роми, који су жива бића као и ми. Један од њих седи поред мене у школи. Прича ми како га неки одбацују у друштву. Има и он добре и лоше стране, баш као и ја. Жао ми је што нема компјутер кући да прошири своје видике, да се не осећа другачији од нас. Када би однос друштва према Ромима  био другачији и они би постали другари са компјутером. Не могу да променим друштво, али могу да помогнем другу на часовима информатике што и радим. Непријатно ми је понекад од захвалности коју видим у његовим очима. Волим осмех на његовом лицу док истражује на интернету, фејсбуку... Насмејем се док ми објашњава шта је научио. Ћутим и слушам док ми објашњава правила на интернету иако их знам. Уживам кад ми објашњава да се не дописујем са непознатима, да не остављам телефонске бројеве...И сад га видим како преко камере гледа само нас које познаје. Увек ме пита да ли користим антивирусне програме. Признајем понекад нисам пажљива као он. Мене повреди кад ми неко шаље ружне поруке, а он ме теши и каже да их само игноришем. Оно у чему се слажемо, и где смо пажљиви, то је да не откривамо никад шифре другима. Кад дођемо на час пошту отвара само од познатих особа. Ја понекад будем у искушењу, али он не.
 И знате шта,  није ми најбољи друг рачунар, већ живо биће које је ту поред мене сваки дан.

         шифра: далматинац