ПРЕТХОДНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ (od 1952.)

Преузми списак претходних генерација (od 1952.)


ИСТОРИЈАТ

Школа у Мрчајевцима основана је 1837.године. Радила је нередовно и уз много тешкоћа.Током балканских ратова и Првог светског рата многи учитељи су упућивани на војне дужности. Рад,међутим,није дуже прекидан,чак ни у доба окупације.

Мрчајевци су веома погодан пример типичних мена школског система у првим деценијама послератног развоја. Од 1945. до 1960. године школа је седам пута мењала свој статус! Од четвороразредне школе прерасла је у прогимназију, затим у непотпуну гимназију,те у једногодишњу "праву"гимназију, осмолетку и у огледну Основну школу.

Почело се, осим у седамдесетогодишњој оронулој школи, у три кафане, да би се наставило у новој школској згради и у низу других новоизграђених школских просторија.

Према записнику Школског одбора од 22. 12.1957. године констатовано је да је Основну школу у Мрчајевцима Завод за унапређење школства НР Србије прогласио за огледну. То је био почетак припремног периода , а званично проглашење уследиће после испуњавања услова. Рокови су више пута померани,а школа је званично проглашена 12.12.1959. године за огледну. У Србији су оформљене 34 огледне школе. Циљеви реформе:Тешње повезивање школе са друштвеном средином, оспособљеност ученика за производни рад и њихово учешће у процесу друштвеног самоуправљања.

Године 1959. покренута је у Србији широка иницијатива да просветне установе добију и симболична имена, махом по истакнутим борцима НОБ-а или по значајним догађајима из овог периода.Те године наша школа добија назив Огледна основна школа "Милан Милошевић - Ћопо" Мрчајевци.

Милан Милошевић Ћопо рођен је у Мрчајевцима 1914. године. У Чачанској гимназији ступио је у омладински покрет, а потом постао први члан КПЈ у Мрчајевцима. Због ширења комунистичких идеја осуђен је 1940. године на робију коју је издржао у Нишу. Као истакнути првоборац стрељан је у Јајинцима у октобру 1941. године.

По плану школе за 1960. годину школски врт засејаван је тако што је једно одељење сејало хељду, друго лан и конопљу, треће лук, четврто плави и црвени патлиџан...

Поред послова у школском врту , живинарнику и на огледној њиви,организовани су и други, веома бројни облици рада. 1961.године забележен је рекордан број ваннаставних активности: 8 група и секција за поједине предмете, секција моделара, фотоапаратера, киноапаратера, хигијеничара,те хорска, драмска, литерарна и фолклорна секција.У спортским активностима радиле су секције: бициклистичка, стрељачка, шаховска, уз неизбежну фудбалску. Ту су још придодате и друге активности: Подмладак Црвеног крста, ђачки универзитет, разгласна станица, пионирска и омладинска организација, група младих домаћица...

Поједини наставници су имали и по 10 задужења! Оно што је најважније у читавом подухвату,јесте стварање материјалне основе за савременије школовање младих нараштаја. Мрчајевачка школа добила је пре других сеоских школа радионицу за техничко образовање , ђачку кухињу, релативно опремљене кабинете,школски врт и економију. Наставнички кадар био је стручно заступљен. Да би се успело у амбициозном огледном подухвату,морало се много улагати у разноврсне активности. Oсим на почетку, изостала је већа материјална помоћ из републичких и среских фондова. Утопијски је било замишљено да ученици могу бити и одлични ђаци и масовни учесници у тридесетак ваннаставних активности. Родитељи су усмеравали младе на даље школовање,не пристајући да им деца буду "савршени сељаци".То је један од разлога што експеримент са огледном школом у основи није био успешан. Може се закључити да је огледни период у хроници мрчајевачке школе трајао око десет година, од 1957.до 1967.

Број ученика у мрчајевачкој школи кулминирао је у доба огледног експеримента,када се школовало и по 16 одељења у старијим разредима.После овог раздобља број ученика постепено се смањивао. Седамдесетих година било их је по 14 и 13 одељења у вишем узрасту , да би се од 1990.године број стабилизовао на 12 одељења,колико их и данас има. У нижем разреду у матичној школи број одељења варирао је од 6 до 8 одељења. Укупно се,заједно са издвојеним одељењима,у последњој деценији школовало просечно око 700 ђака. У последњих 14 година школовало се и по неколико десетина избегличке деце.

Зубна амбуланта у саставу школе, према неким подацима, прва је сеоска зубна амбуланта у Југославији. Опремљена је трудом Дома здравља у Чачку, напорима директора школе Милана Милисављевића и прилозима грађана. Отворена је 1975.године. Мало је школских установа које имају овако богат школски простор. Данашње генерације морају га одржавати и оплемењивати.

 

Досадашњи директори од 1957. године:

1.

Марковић Живојин

1957-1962
2.

Баковић Милан

1962-1964
3.

Капларевић Блажо

1964
4.

Сјеничић Миливоје

1964-1973
5.

Милисављевић Милан

1973-1977
6.

Пајовић Павле

1978-1990
7.

Батавељић Милан

1990-2002
8.

Чворовић Драгољуб

2002-2014
9.

Јевђенијевић Весна

2014-

(Коришћен је материјал из књиге "Хроника школе мрчајевачке" аутора Милована Урошевића)

 

врх