Породица као фактор васпитања

Деца полазници

          Полазак детета у школу је велики догађај не само за дете већ и целу породицу. Одрасли нису свесни шта се у њиховим главицама збива. Били смо и ми деца али морамо признати да смо доста тога заборавили да би могли сад да их разумемо.
Сви се ми питамо како ли је најбоље да се понашамо према детету. Дете је као лопта како га шутнеш оно ће тако да одскаче. Зато морамо бити обазриви у поступцима.


Опхођење према детету


Покушајте увек да га саслушате., па и ако прича неки догађај из школе или са улице који вама није занимљив ,  за њега је све то важно.
Десиће се наравно и таквих ситуација да заиста не можете да причате са њим али морате му врло лепо и смирено објаснити да ће то његово морати да причека до даљњег. Али не смете лагати. Помилуј те га пољубите и оно ће у потпуности да вас разуме.
Те његове прве радове морамо хвалити па и ако ниосу баш како би  ми желели.. Оно је далеко сигурникје кад има неко поред њега. Али ни случајно да му ви пишете јер ће се теже осамосталити. Ви му нацртајте у вежбанци и објасните а у свеску нек уноси само. Будите мало блискији са њим него уобичајено да добије већу сигурност у себе.
Они су заиста оптерећени не само психички већ и физички. Колико њима снаге треба да би написали или нацртали нешто. Притеже оловком па се познаје и кроз 2-3 листа. Кревељи се окреће и сл. па заиста троши доста енергије.


.Незадовољство на оцену


Вероватно ће те доћи у ситуацију да будете незадовољни на оцену али пред дететом   немојте показивати. Учитељ је за дете ауторитет па ћете му повредити учитеља. Ви ту само вређате дете. Више таквих омашки учиниће да вам други пут сакрије оцену или ће вас слагати у складу ваших очекивања, исцепа лист из свеске,  изгуби свеску и томе сл. Доћиће можда и до тога да не воли  учитеља онда наравно неће волети  да учи и  иде у школу. Ако вам нешто није јасно обратите се прво учитељу а потом стручној служби.      
Сваку промену код детета треба упознати учитеље поготову здрабствене природе.
Биће доста ситуација када нисмо свесни да смо ми криви  а окривљиваћемо тада дете. Зато сваки поступак добро осмислити и урадити правовремено. Не смемо дозволити да га грдимо пред неким јер му то јако смета

Страх од школе


Најгоре је кад је дете заплашено од школе поготову кад чује речи – "видећеш ти твог бога, нећеш моћи да се понашаш како ти хоћеш“ сл. О школи и наставницима треба причати све лепо па и ако не мислите тако.  У том случају неће имати страх од школе.Не смемо дозволити да дете схвати школу као неког баука кога се неће ослободити дуго времена, онда се појављује плач код деце кад треба да пођу у школу. У том случају се питате шта ли је са овим мојим дететом а ниједног момента не помислите да сте ви допринели таквом понашању.
Добро запамтите: кад нисте задовољни резултатима рада детета и његовим понашањем узроке тражите прво у себи, те невине душице су као компјутер шта усадиш у њима тако ће и показивти.


Време учења

- Најбоље је кад дође из школе после краћег одмора који се састоји у вођењу разговора шта је било у школи, на путу и сл. Потом прочита школске белешке и настави да ради домаћи задатак. Најбоље је да има своју собу а ако не, онда му обезбедите један кутак у дневној соби да се зна да је то његово место за учење. За почетак и ако има своју собу нека учи у дневној соби јер ће му одједном све ове промене тешко пасти, или седите и ви у његовој соби. Ваљало би да повремено боравите у његовој соби и кад не учи. Док пише домаћи не мора да буде апсолутна тишина јер она неће моћи да се постигне увек. Ако изразито воли да гледа цртани док пише, немојте му бранити, временом ће се нормализовати. Плаћање петица НИКАКО, јер ћете га научити да учи да би нешто добило. Дајте му до знања да сте се обрадовали сваком његовом успеху јер им је то јако важно и   да је награда сама оцена.

     Промене 


Полазак у школу представља велику прекретницу у животу сваког детета.Низ промена у остваривању нових задатака.
У чему су те промене:
-Дете постаје све самосталније у кретању и комуницирању. Мора прећи једну раздаљину од школе до куће и сретати разне особе. У породици га сад више упућују у трговину, код суседа и сл. Сви контакти ће увек бити двосмерни. Узмимо на пример комуникацију са друговима из одељења. Без помоћи одраслих тешко да би дете успешно комуницирало са 30-ак вршњака. Ако је дете било препуштено стихијском (неконтролисаним, спонтаним) утицају одраслих тешко да би се брзо снашло.Зато су у овом периоду најчешће крајности.
           -Буде повучено, лако се збуњује када му се други обрате, двоуми се да ступи у игру, не јавља се на часу и сл.
-Претерује у својој наметљивости, желео би да се са свима шали, настоји да задржи доминантан положај који је имао у породици. Својим несташлуцима скреће на себе пажњу, шета по учионици за време наставе, омета друге у раду, изговори по неку ружну реч и сл.

Осамостаљивање

           Један од најважнијих задатака у породичном васпитању поводом поласка детета у школу јесте његово осамостаљиваље у кретању. Дете мора да зна само да прође пут од школе до куће и обратно. То се мора обавити што пре, најкасније месец дана до поласка у школу. Није препоручљиво одвођење деце јер им самим тим сузбијате развијање многих способности (комуникативност, сналажење, уочавање, стицање вештине у својим поступцима и др. што се одражава на њихове резултате у раду). Без сопственог залагања сваког појединца нити се могу развијати урођене особине нити се може овладати знањима, вештинама и навикама. Без  самосталног читања дете неће научити да чита, без самосталног ходања дете неће научити да хода, без комуницирања са разним особама дете ће бити мање комуникативно и сл.

ВАЖНО!


Да се устали неко време у току дана где ћете заборавити све обавезе и на миру попричати са дететом макар то било и 10 минута пред спавање. Обавезно га питати шта му је било значајно у току дана а шта је то што га је онерасположило и да се договорите о свему шта је за дете значајно..............


Родитељство је „великла наука“ како стручњаци обично кажу

  Бити родитељ је велико задовољство и велика одговорност. То је једна од улога коју нам живот додељује коју би свако од нас желео да одигра на најбољи начин. Не постоји школа за родитеље нити посебан рецепт за добро родитељство, пре свега што је свако дете јединствено па процес васпитања представља прилагођавање васпитних метода природи детета.Треба бити  мудар - успети на прави начин прићи свакој ситуацији.
Васпитање је континуиран процес некад спонтан а некад унапред планиран. Као васпитачи родитељи су обично модел за имитацију и идентификацију. Зато велики опрез о свом понашању и реакцијама пред децом. Оног тренутка кад препознате себе у свом детету знајте да није у питању генетика поготову када су у питању неки социјално непожељни облици понашања.
Почетак васпитања не треба одлагати. Никад није сувише рано за то. Неке од његових каснијих навика су последица вашег понашања у неким претходним данима. Нисте ни свесни чињенице да сте га баш ви научили врло давно да и сада уз помоћ суза остварује неке циљеве и жеље.

Принципи којих би се ваљало придржавати

  1. Поштујте своје дете! Оно је личност. Немојте га потцењивати у смислу шта ти знаш? Ти то не умеш, од тебе неће бити ништа. Не треба ни прецењивати њогове могућности па захтервати од њега више него што може.Процените способности свог детета и пронађите начин да га мотивишете да у свему постигне максимум али свој максимум који се не мери у односу на друге већ пре свега у односу на њега самог.
  2. Немојте покушати да кроз дете остварите себе.Односно немојте захтевати да оно у животу постигне или постане оно што сте ви желели а нисте успели да будете. Ваше дете има право да тежи остварењу својих снова и потреба. Што се вас тиче довољно је да га усмеравате и подржавате и будете присутни у свему томе.
  3. Потрудите се да добро упознате своје дете да бисте могли да препознате и одговорите на његове потребе. Да бисте упознали своје дете неопходно је да се дружите с њим. Није важно колико времена проводоите дневно  већ како проводите кад сте заједно. Урадите заједно нешто у дворишту, погледајте добар филм или прошетајте са својим дететом. Разговарајте што више, покушајте да докучите теме које интересују ваше дете или спонтано наметните теме о којој мислите да би било добро разговарати. Ако добро познајете своје дете онда ћете лако приметити сваку промену у његовом понашању што може да буде први знак да нешто није у реду и да би требало да реагујете. Ако мислите да проблем не можете решити сами потражите помоћ стручњака они ће вам помоћи јер родитељи највеће грешке праве у васпитању ненамерно из превелике љубави и бриге за судбину свог детета.
  4. Како се понашати када је у питању школа и обавезе према њој? Није ни ружно ни неопходно да седнете поред детета и помогнете му у изради домаћих задатака и учења. За његов школски рад и успех је јако важно да сте заинтересовани за то што се дешава у школи. Важно је да га подржавате у том раду и да сте у свему томе присутни.
  5. Не реагујте бурно на оцену јер ће вам је  следећи пут прећутати. Уместо бурне реакције прогутајте кнедлу и осмислите како да помогнте детету да се суочи са неуспехом и пронађе начин ра  реши проблем.
  6. Ако имате двоје или више деце немој те их поредити ни по чему  не по успеху и способностима поготову не у смислу ово је златно а од оног неће ништа бити. Таквим ставом и понашањем нећете васпитно постићи ништа добро а створићете врло рђаву атмосферу у породици.  Немојте поредити дете ни са другом децом. Као што смо рекли свако дете је јединка за себе и свако се разликује. Нигде на свету не можемо наћи две особе исте. Ако се често чује оно „од тебе неће ништа бити“ знајте да ће тако и бити. Не из разлога што сте предвидели већ сте га убили у појам и оно заиста мисли да је неспособно. Почиње да се повлачи у себе, буде неактивно, не јавља се на часу или пак приклања се облицима негативног понашања.

У процесу васпитања дозвољено је коршћење похвала, покуда.награда казни и сл. Али опрезно! Кад је успех у школи избегавајте новчане награде и поклоне. Добра оцена је сама награда а ви ћете се обрадовати и показати задовољством да вам је то врло важно.
Када је реч о казни учините то тако да дете схвати да је то због тога што вам је стало до њега и да га волите. Немојте га никада кажњавати ускраћивњем љубави и пажње. Ако је реч о забрани објасните му због чега нешто не дозвољавате да би схватило да је то опет последица ваше бриге за њега самог а не ваш хир.
Избегните батине као казну. Само му лепо објаснити схватиће и без физичког кажњавања.

Будите стрпљиви и толерантни. Дозволите деци да живе свој живот. Будите увек ту негде да га помогнете и подржите. Немојте се трудити да им будете пријатељ јер они пријатеља имају ван куће међу вршњацима. Будите им родитељ, будите им ослонац и сигурно уточиште и извориште
Нека породица буде оаза одакле ће крцати физичком и психичком енергијом и кретати на своје путеве.

             Урадите све за своју децу али ништа уместо њих. Ако решите све проблеме своје деце они неће имати других проблема осим вас.    

 

                                                                              Вера Думић -   педагог школе

Текст куцали:
Ана Станушић и
Стефан Ашанин ученици VIII-1