POEZIJA MILICE DAČIĆ


               Biografija:

               Milica Dačić je rođena 1988.godine u Čačku.Našu Osnovnu školu (u Mrčajevcima) je završila 2003.godine sa već jednom izdatom zbirkom pesama :"Zbogom mojih trinaest godina".
Drugu zbirku izdaje kao učenica čačanske gimnazije.
Osvojila je prvu nagradu na prvim Mrčajevačkim pesničkim susretima(2001.),a kasnije više drugih nagrada i priznanja.

                                                         

Objavljujemo nekoliko njenih pesama iz prve zbirke "Zbogom mojih trinaest godina":

TRAŽIM ODLIKOVANJE

Za tu ženu heroja
koja je za sve tražila pomilovanje
svaku bitku dobila bez boja
ja tražim odlikovanje.

Za tog velikog lovca srca svakoga
ja tražim odlikovanje
Ulepšala dane detinjstva moga
i tražila pomilovanje.

Rođena usred Brankovine
duhovno velika, ali krhka i nežna
vinu se u pesničke visine
i posta pesnička princeza snežna

Sa suncem se družila
žalila čoveka
sve što je loše ona je ružila
i bila srca meka.

Sad počiva u rodnoj Brankovini
mir i spokoj njenim senima
ona će večno u nama da živi,
da se divimo njenim delima.

U ime njene i naše Krvava bajke
Šumadije i brdovitog Balkana
molite se i verujte, buduće majke
jer to je i njena i naša neprebolna rana.

ZNATE LI ZA GREH

A bili su najlepša deca
uvek spremna na igru i smeh
čujete li majčin jecaj
peče li Vas savest, znate li za greh?

Osamdest osam pupoljaka palih
od tuge se srce steže
osamdest osam anđela malih
sad nevini u zemlji leže.

Ne, niste ih ubili
oni žive u nama
ti dragi mali likovi mili
a mislite li šta će biti s Vama?

Osobito Vi NATO ubice
na nedužnu decu jurišate
da li Vas progoni lik male Milice
da li uopšte decu imate?

Ako ih imate, nisu ona kriva
što imaju takve dželate
neka ste Vi deco zdrava i živa
al da li znate kakve su Vam tate?

ZBOGOM MOJIH TRINAEST GODINA

Zbogom mojih trinaest godina
iako mi ne tepa ni mama
ni tata, ni čiko ni strina.

Ni tata ne kaže idi sine
kupi mi cigare i novine
nego kaže idi Milice
kupi namirnice.

Ni mama ne tepa više kćeri
i ona zvanično idi Milice
naloži vatru, cipele operi
nemoj da vetriš i hvataš svice.

A u duši ja sam još dete
krik do neba bih pustila
tata i mama zar ne razumete
pa tek sam trinaest napunila.

Ne ide mi se u svet odraslih
nepravednih, opakih i zlih
pomozite dobri ljudi
svi anđeli i svi sveci
i ti tata razuman budi
pomozite svojoj deci.

APOKALIPSA

Četiri jahača, ponovo jašu
svojim rukama smrtonosno mašu
prvi jahač strašni rat
kako kažu nekom rat a nekome brat.

Uglavnom svi gube,on nikog ne mazi
pa čak i stare i decu gazi
on više sablju ne paše
niti dorata svoga jaše.

On jaše tenkove, avione i rakete
ako tako nastavi nestaće planete
biološkim oružjem počeše da prete
hoće da te opustoše mili moj svete.

Drugi jahač-čemer i jad
siromaštvo i beda, on se zove glad
i svuda stiže u selo i grad
sva četiri obučeni
sablasno odelo crno
glad stigne i pozoba svako zrno.

Eto za njima i trećeg druga
oni su nerazdvojni, a to je kuga
ona ide i kao kosač kosi
i sve pred sobom kao vihor nosi.

NEŠTO JAČE

Pišem pesme ali ne znam zašto
to je od mene nešto mnogo jače
za sve si kriva moja bujna mašto
ja ih pišem i kad mi se plače.

Kad sam čila ja ih isto pišem
čini mi se ruka ide sama
posle toga mnogo lakše dišem
bilo da je vedro ili tama.

Šta ću sutra u školi da kažem
a naviru stihovi ko reka
sve ću reći i neću da lažem
baš me briga što fizika čeka.

Razredni je mnogo dobar profa
Vreme ide, već je pola noći
Evo samo još i ova strofa
Na spavanje moram odmah poći.

VRH STRANE